Sledeći korak je bio nabaviti odgovarajuće slušne aparate. Iz centra gde su dijagnostikovali oštećenje predložili su nam Oticon Sumo DM kao najadekvatnije za Minin stepen oštećenja sluha. Ljubazna lekarka nam je čak dala i papirić sa imenom i brojem telefona osoba koje su vlasnici firme koja je ekskluzivni predstavnik Oticon-a (inače danski brend) u Srbiji, uz reči: "To su naši prijatelji, vidite šta se možete dogovoriti". Ništa mi tu još uvek nismo razumeli. Divna neka žena, pomislih, predusretljiva.
U našoj jadnoj, maloj Crnoj Gori, zakon još uvek ne predviđa da se slušni aparati za decu mogu kupiti preko lekarskog naloga i Fonda zdravstva. Valjda po zakonu deca nemaju pravo da budu gluva. Ok, kupićemo ih. U razgovoru sa Oticon predstavništvom u Crnoj Gori saznasmo da je na tržiste upravo izašao novi, sofisticiraniji model slušnih aparata namenjenih deci (model Safari). Uz minimalno istraživanje po internetu odabrali smo baš te Safari, colour: baby pink, pattern: purple hearts. Šta reći, preslatki su bili, onako mali, roze sa ljubičastim srcima. Cena nije bila baš tako slatka, kupovina, isporuka DHL-om iz Danske, sve u svemu 2000 €. Nosila ih je 4 i po meseca, bez ikakvog efekta.
U međuvremenu, uz pritisak drage nam rodbine i i šire familije, otišli smo na drugu kliniku da proverimo prvobitnu dijagnozu. Ova klinika ima drugačiji, precizniji aparat, pa se po tim rezultatima preciznije mogu naštelovati slušni aparati ako ništa drugo (pošto ni Minin tata ni ja nismo sumnjali u prvobitnu dijagnozu). Precizniji aparat je pokazao još veće oštećenje, u izveštaju piše: "nema odgovora ni pri najačem stimulansu od 120 dB". Lekarka koja je radila snimanje me je stručno, empatično i elokventno uputila u informacije o kohlearnom implantu, prednostima, očekivanjima i još mnogo toga (sad je već sigurno da je Mina kandidat za implant). Na tome ću joj uvek biti zahvalna. I na tome što me je pitala: A kako ste vi?".
U našoj jadnoj, maloj Crnoj Gori, zakon još uvek ne predviđa da se slušni aparati za decu mogu kupiti preko lekarskog naloga i Fonda zdravstva. Valjda po zakonu deca nemaju pravo da budu gluva. Ok, kupićemo ih. U razgovoru sa Oticon predstavništvom u Crnoj Gori saznasmo da je na tržiste upravo izašao novi, sofisticiraniji model slušnih aparata namenjenih deci (model Safari). Uz minimalno istraživanje po internetu odabrali smo baš te Safari, colour: baby pink, pattern: purple hearts. Šta reći, preslatki su bili, onako mali, roze sa ljubičastim srcima. Cena nije bila baš tako slatka, kupovina, isporuka DHL-om iz Danske, sve u svemu 2000 €. Nosila ih je 4 i po meseca, bez ikakvog efekta.
U međuvremenu, uz pritisak drage nam rodbine i i šire familije, otišli smo na drugu kliniku da proverimo prvobitnu dijagnozu. Ova klinika ima drugačiji, precizniji aparat, pa se po tim rezultatima preciznije mogu naštelovati slušni aparati ako ništa drugo (pošto ni Minin tata ni ja nismo sumnjali u prvobitnu dijagnozu). Precizniji aparat je pokazao još veće oštećenje, u izveštaju piše: "nema odgovora ni pri najačem stimulansu od 120 dB". Lekarka koja je radila snimanje me je stručno, empatično i elokventno uputila u informacije o kohlearnom implantu, prednostima, očekivanjima i još mnogo toga (sad je već sigurno da je Mina kandidat za implant). Na tome ću joj uvek biti zahvalna. I na tome što me je pitala: A kako ste vi?".
Нема коментара:
Постави коментар