Cochlear – Hear now. And always.

Uporedo s pripremama za samu operaciju, razmatrali smo I proizvođača kohlearnog implanta koji će joj biti ugrađen. Po sofisticiranosti i kvalitetu Cochlear je lider, naučili smo, tu je negde i Advanced Bionics, a MedEl kaska pomalo za njima. Samim tim, bili smo srećni što je u KBC Zvezdara nabavljen upravo Cochlear-ov model implanta. Mana je bila to što se radi o modelu Freedom, solidnom, pouzdanom ali ne i najboljem. Posle njega, izašao je Nucleus 5, koji je po mnogo čemu prešišao sve svoje prethodnike. Nucleus 5 je otvorio poglavlje sasvim novih i naprednijih kohlearnih implantata. Ovde je link ka sajtu Cochlear na kojem su lepo objašnjene sve prednosti ovog modela u odnosu na prethodnike, a za one koji ne stoje dobro sa engleskim evo ukratko:

• ·         Snažniji  mikročip u procesoru, kvalitetniji zvuk, kvalitetnije slušanje u buci
• ·         Vodootporan, moze ostati 1h u 30cm vode bez ikakvih posledica
• ·         Koristi najnapredniju Ace strategiju za mapiranje
• ·         Ima daljinski sa dometom 2m na kojem možete vršiti sva podešavanja I troubleshooting
• ·         Ima 4 programa za slušanje – svakodnevni, buka, fokus I muzika
• ·         Znatno je manji I tanji od svog prethodnika, Freedom modela
• ·         Pacijent  sa implantom može ići na magnetnu rezonancu jačine do 1,5 Tesla (magnet se vadi)
• ·         Nije toliko osetljiv na statički elektricitet, alarme, senzore itd. kao prethodnici

Ima toga još dosta, ovo su osnovne informacije za roditelje.

Oduševljeni performansama i dizajnom novog modela, odlučili smo da se nekako izborimo da Mina dobije baš taj. Makar spoljnu jedinicu, tj. procesor zvuka, s obzirom na to da je kompatibilan sa unutrašnjom jedninicom Freedom. Danas je sasvim lako i moguće doplatiti određenu sumu kako biste dobili processor CP810 (Nucleus 5), ali pošto je Mina prvi pacijent u Srbiji koji je uzeo novi processor, nije bilo ni malo jednostavno. Pregovori sa predstavništvom Cochlear za Srbiju su bili prilično naporni i nimalo profesionalni, po mom mišljenju. Ipak, platismo ogroooomnuuu sumu, ali smo uspeli. Mina je dobila CP810, bele boje, sa puno šarenih maskica. Birali smo ga kao da biramo mobilni ili neki sličan uređaj. Beli nam je bio najlepši i nije nam ni padalo na pamet da ga uklapamo s bojom kose ili kože. Samim tim što smo znali šta će našem detetu taj uređaj doneti posmatrali smo ga kao nešto najlepše na svetu. I želeli smo da i ona o procesoru razmišlja više kao o modnom dodatku, a ne kao o ružnom pomagalu.

Ono što je pokvarilo euforiju oko nabavke novog procesora (osim cene, za koju još uvek otplaćujemo kredit) je stihijski i neprofesionalan pristup. Prvo pijačni pregovori oko nabavke. Pristupili su nam kao najobičnijem kupcu elektronskog uređaja, ne pacijentu.  O rehabilitaciji nije bilo puno priče, nikakve smernice ni materijale nismo dobili. Tada sam mislila da je to ok. S ove distance gledano, nakon što sam malo istražila kako se to radi po zapadnim evropskim zemljama i u Americi, nikako nije bilo ok. Da napomenem, mi smo se odlučili samo za operaciju u KBC Zvezdara, rehabilitacija i process pripreme su i dalje trajali u Sv. Save. Opet, gledano s ove distance, nismo bili ni najmanje pripremljeni. Nikakav detaljan plan nije postojao, nije urađena procena na osnovu koje će se formirati očekivanja roditelja i terapeuta, nikakav psiholog nije pričao sa nama, niti sa Minom pre operacije. Pristup je bio: “Operišite i nadajte se najboljem.” Sve informacije koje smo dobili su bile opšte, prosečno trajanje oporavka, prosečan period između operacije i uključenja, najuobičajenija reakcija nakon uključenja… “Prve reči I razumevanje se mogu očekivati tek nakon 6 meseci nošenja implanta”, rečeno nam je. To je bio plan.