Pedijatrijska kohelarna implanatacija i post-operativni audiološki menadžment

Uplašila sam vas naslovom? Ovo je zapravo moj prevod istoimenog priručnika koji izdaje Hear and Say-Centre for DeafChildren Ltd.  To je jedan od vodećih centara u svetu za pedijatrijske auditivno-verbalne i implant tehnologije, koji još od 1992. uči implantiranu decu da čuju, slušaju i govore. Nalazi se u Kvinslendu u Australiji, a od 2007. godine  osnovali su prvi u svetu Edukativni trening program za timove i profesionalce iz celog sveta koji se bave prevencijom, identifikovanjem i tretiranjem gubitka sluha kod beba i dece širom sveta.

Tekst  je prilično obiman, a ja ću se za sad zadržati na samom uključenju i mapiranju procesora nakon operacije. U priručniku se naglašava i objašnjava uloga audiologa  koja uključuje: dijagnostičke testove u proceni kandidata za KI, programiranje i fiting, procenu slušanja preko implanta/slušnog aparata, prepoznavanje problema u radu aparata, edukaciju istraživanje, blisku saradnju sa terapeutom/surdologom, aktivni audiološki menadžment, redovne procene napretka itd.

Ako ste se zapitali ko su audiolozi kod nas – to su oni lekari koji urade BERU, konstatuju oštećenje sluha i to je to. Dalje je sve na surdolozima, a postoje opravdani razlozi zašto sve gore navedeno treba da radi lekar, audiolog, a ne defektolog, surdolog. Tu počinjete da shvatate koliko se kod nas ništa ne radi kako treba i koliko se stručnjaci oslanjaju na metode i materjale koji su odavno zastareli. Sad malo više o mapiranju, tj. fitinzima, biće vremena sve da se kaže…

           

            Mapiranje, tj. podešavanje kohlearnog implanata određuje elektronske parametre unutar kojih će implant raditi. SVAKO DETE IMA JEDINSTVENU MAPU, koja se vremenom menja i zahteva programiranje u redovnim intervalima kako bi se osigurao optimalni pristup zvuku. Obično se meri 5 elektroda tokom jednog fitinga. Tokom fitinga, kohlearni implant je programerskim kablovima povezan sa kompjuterom i iz izbora aktivnih elektroda mere se T i C nivoi. 

T nivo je najniži nivo na kojem se zvuk  može detektovati. Ovi nivoi se mere koristeći posmatranje ponašanja (kutiju sa lutkama ili TV, video za decu mlađu od 2 godine ili audiometrija kroz igru za stariju decu). Ukoliko detetovo ponašanje ne daje pouzdane odgovore, koristi se objektivno merenje implanta i auditivnog sistema (kompjuter sam izmeri). C nivo je onaj nivo na kojem je zvuk glasan ali ne i neprijatan. I ovde se koristi posmatranje ponašanja kako bi se primetili znaci nelagode kod deteta, kao što su: treptanje, mrštenje, promene disanja/aktivnosti, pogledom traži roditelja, plač, trzanje oka. I ovi nivoi se mogu podesiti koristeće metode objektivnog merenja. Uvek je važno proveriti toleranciju na buku kad su sve elektrode uključene (u “live” režimu).

            Uključenje je prva aktivacija detetovog procesora zvuka i njegovo prvo iskustvo sa zvukom preko kohlearnog implanta. Uključenje je obično dve nedelje nakon operacije, što ostavlja dovoljno vremena za zarastanje rane, hiruršku kontrolu i Stenver rentgen kako bi se potvrdilo da je unutrašnja jedinica implanta dobro pozicionirana.

            Pripreme za uključenje – roditeljima se daju uputstva šta treba da urade kako bi se ostvarilo pozitivno iskustvo pri uključenju:

• ·         Dajte detetu da se navikne na nošenje procesora i prateće opreme pre uključenja
• ·         Izbegavajte previse uzbuđenja tog i prethodnih dana
• ·         Ponesite detetu hranu, piće i par omiljenih igračaka

Prve reakcije na stimulaciju mogu biti: dete se ukoči/ne mrda, širenje očiju, promene u disanju, traži roditelja, potraga za zvukom, osmeh, kikotanje, plač, mrgođenje, odgovor kooz igru. Kada se primeti ova prva rekacija na zvuk, sledeći korak je da se dete uslovi na zvuk i da se iustanove pouzdani T nivoi. Kada se to uradi, AUDIOLOG će podesiti C nivoe. Uvek se mora voditi računa da se C nivoi konzervativno podese pri uključenju. To se radi tako što se dete uključi u neku tihu, ali ne strukturisanu igru , a zatim se prate promene u ponašanju. Kada se i C nivoi podese, implant se “uključuje” po prvi put. To znači da se sve elektrode uključe istovremeno i dete, po prvi put, moze da čuje zvuke oko sebe preko implanta. Ta prva mapa se podešava prilično konzervativno, prema ustaljenim principima, kako bi prvo iskustvo zvuka bilo pozitivno. Dinamički raspon je mali, tj. C nivoi su samo malo iznad T nivoa.

      Uključenje “uživo” je taj trenutak kada se implamnt uključi po prvi put – soba treba da bude tiha i zvuci/buka se polako uključuju; posmatra se da li će dete pokazati znake nelagode, mogu mu se pevati omiljene pesmice kako bi upoznavanje sa zvukom bilo pozitivno iskustvo, polako se uključuju bučne igračke kako bi se testirali C nivoi.

      Naknadni fitinzi – kod neke dece mape brže postanu stabilne i njima ne treba puno fitinga kako bi dobili optimalni rezultat. Važno je biti fleksibilan sa zakazivanjem mapiranja, kako bi se detetu osigurao najbolji mogući pristup zvuku. Naknadni fitinzi uključuju:

·         Proveru kako dete podnosi i koristi aparat

·         Proveru napretka (reakcije na zvuk)

·         Proveru da li dete pokazuje znake nelagode

·         Proveru stanja kože ispod zavojnice i magneta

·         Proveru T i C nivoa

·         Testiranje na buku

·         Proveru rada aparata

·         Savetovanje o radu I održavanju aparata

·         Merenje otpora (provera unutrašnje jedinice)

Raspored fitinga -  u Hear and Say klinikama širom sveta koje rade sa Cochlear-om se preporučuje sledeći raspored:

·         Jednom nedeljno u narednih 6 nedelja nakon uključenja

·         Jednom mesečno u narednih 6 meseci, nakon tih 6 nedelja

·         Jednom u tri meseca do 2 godine posle implantacije

·         U trećoj godini i nakon toga – dva puta godišnje

KOLIKO ČESTO STE VI VODILI DETE NA FITINGE?

            Audiloška procena – uporedo sa fitinzima se radi audiološka procena kako bi se obezbedio formalan monitoring detetovog slušanja. Ovo se sprovodi na 6 meseci u prvih dve godine, a zatim jednom godišnje i za cilj ima da se proveri da li je mapa optimizovana ili postoje neki problemi; može pomoći u donošenju odluka u slučajevima gde postoji problem u mapi ili radu uređaja; terapeutima i nastavnicima daje informacije šta i kako dete čuje i pokazuje da li dete napreduje u procesuiranju tj. razumevanju govora sa kohlearnim implantom. Prilikom svake od ovih procena se radi tonski audiogram (pure tone audiogram) u otvorenom polju.